U velikom problemu sam, piše naša čitateljka majka dvoje djece.......

I nisu problemi nastali zbog “corona” situacije i režima života pod coronom već mislim nepravilno shvaćenog načina prezentovanja TV nastave. U mnogim porodicama zbog toga pojavili su se problemi.

Ogroman pritisak se preneo na sve nas. Umjesto da svi jedni drugima budemo oslonac i podrška, u kućama nastao je haos i plač, telefon i količina interneta ne dozvoljava da se odgovori nastavniku u određeno vreme na određenu temu. Moja i mnoga djeca nemaju brze i pametne telefone novije generacije, da ne zaboravimo da isto tako svi nemaju brzi pristup internetu, i pristup virtuelnim platformama.

Pratim da se neki nastavnici utrkuju da daju informatički i saznajno zahtevne zadatke, kao da u ovom trenutku imaju lični cilj da pokažu svoje informatičko znanje i pristup određenim platformama.Tu počinju moji problemi ali i mnogih roditelja sa kojima kontaktiram.

Đaci i roditelji sate , sate i sate provode ispred računara i telefona.

Nije roditelj učitelj. Nema roditelj čarobni štapić da kupi kvalitetan hardver I dovoljnu količinu interneta po određenoj brzini da bi zadatak stigao do nastavnika.

Nikad više, nego sada do izražaja dolazi socijalna razlika među djecom.

Ima tu nesporna činjenica da nikad više ni IT obrazovnih razlika među roditeljima nije bilo. Potrebna nam je solidarnost ali ne i produbljivanje razlika među djecom i učeničkim porodicama.

Sugerišem majčinskim obraćanjem da svi malo zakoče. Ovo je vreme solidarnosti u kojima jedni drugima treba da budemo oslonac i podrška. Pružimo djeci osnovna znanja jednostavnije I pristupačno svima.

Sve pohvale, za grupu nastavnika koja na jednostavan, nenametljiv način svakodnevno prezentuje sadržaje pred tv kamerama.