„Svako ostavi neki trag“ knjiga proze Labud N. Lončara u izdavaštvu međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika „Nekazano“ je izašla iz štampe.
Promocija knjige održat će se na 64. Sajmu knjiga u Beogradu a zatim u Baru. Kniga sadrži sedamnaest priča iz života autora, njegovih prijatelja i grada Bara. Dio ovih priča je objavljivan u „Književnim novinama“ UKS, časopisima „Nekazano“, Festivalu „Refestikon a najveći broj na portalima „Pokazivač“ i „Jedro“ – Bar.
U recenziji ove knjige Doc. dr Rade Vučićević, književni kritičar i teoretičar književnosti kaže: „Već površno iščitavanje ove, obimom nevelike, nekih stotinjak strana, ali zanimljive, ubedljive knjige priča i kolumni, čitaoca uvodi u Lončarev svet doživljenog, viđenog u životu svakodnevnom, odnosi ga u koje kakve doživljaje i događaje, da kao nemi učesnik svega toga, bude talac vlastite znatiželje, brzo da se poistoveti sa pripovedačem, ne sluteći da je to i bila njegova osnovna namera, nakana, naum. To je ta sposobnost, veština baratanja rečima, stilska i jezička umešnost da lagano, a neprimetno odvuče vašu pažnju u smeru svoga kazivanja, ne dozvoljavajući predah, niti pauzu, već idete dalje, iščitavate i prepoznajete neke zajedničke vrednosti, istinite događaje koje ste već doživeli, u međuvremenu zaboravili, a sada se ponovo našli u njegovom središtu, pa na ovaj način učestvujete, poredite, oživljavate vlastita iskustva i preuzimate deo piščeve spoznaje. „Raja, umro drug Tito“! priča je koja najbolje odgovara navedenoj tvrdnji, bez obzira što se Lončaru dešavala u istinski specifičnoj sarajevskoj sredini, gde su ljudi sa neskrivenim emocijama oduvek spontano reagovali, a time davali poseban akcenat, svakom iznenadnom a naglom, novonastalom stanju koje ih se životno tiče. Ovaj upravni govor, neodoljivo podseća na vest, koju je u travnički han doneo usplahireni asker, vičući: „Crko Fil“!”.
A u drugom dijelu dodaje:” Labud N. Lončar nije sa tom ili sličnom namerom pisao ovu knjigu, ove priče su iz njega izašle kao preka potreba oslobođenja zgusnutih emocija, koje decenijama nosi u sebi. Otuda ta spontana elegija otkrivanja nekih emocionalnih stanja u samoj radnji pripovedanja, odaje duhovno bogatog autora, koji se jednostavno želi osloboditi viška memorije, tog umetničkog blaga, što sada pretočeno u redove ove zbirke, pronalazi novo, drugim ljudima dostupno utočište i prebivalište svoje. Tu su predstavljeni i dati neki svakodnevni doživljaji iz kafane, kuće, posla, pijace, rutinske svakodnevice, ali postoje i neka intimna razmišljanja, ideje, namere, planovi, slutnje.. Život ceo. Otuda će ova knjiga sa identifikovanim ličnostima Bara i okoline, imati svoje analitičare, uterivače istine a posebno pobornike slučajnosti ili nenamernoj sličnosti.
No to i jeste najlepši deo nakon rođenja nove bibliografske jedinice, poznatog pisca, javne i kulturne ličnosti, omiljene u svojoj društvenoj sredini, jer svi koju su imali mesta u ovoj publikaciji, živeće koliko pisana reč traje, a ona će ostati dugo nakon naših bioloških života i još malo duže. Dileme nema, Labud je na svoju autorsku dijademu dodao još jedan biser, pažnje vredan, a to je u istoriji književnosti jedino vredno.”
