Pisao: Ante Baković
Stara ARSENALKA je autentična bokeljska barka I svi ljubitelji drvenih barki vole da drvene barke kao maritimno kulturno dobro zaštite od nestajanja. One su dio slike južnog Jadrana koji bi njihovim nestajanjem bile mnogo siromašnija.
Brodogradilište Arsenal u Tivtu je nekada serijski pravilo malu lijepu pasaru.
Arsenalka je bio original nacrt I proizvod "naših prostora Boke ". Sa njom se teško moglo van zaliva i dalje po Jadranu zbog dimenzija,a radjena je na bazi korčulanki prilagodjenih uslovima mora u Boki.
Da potsjetimo,1970 godine u Arsenalu je počela je izgradnja malih čamaca, pasara i barki tzv. „univerzalki“ do 4 metra dužine istrazivao je novinar Sinisa Lukovic iz Tivta.
Imali smo nacrte naših inženjera po kojima smo radili te barke, a za proizvodnju jednog čamca trebalo je otprilike 250 radnih sati.“- pricao je novinaru Lukovicu stari meštar Jočić sjecajuci se sretnijih vremena .Principi koje se I danas koriste u toku gradnje su isti ili slicni.Izgradnji drvene barke kreće od pravljenja njene osnove – kobilice i rebara, pramčane i krmene statve sa unutrašnjim učvršćenjima – takozvane ašte i kontraašte, te krmenog zrcala.
„Kada se napravi kostur, on se postavlja na takozvani kantijer i onda se provizorno spaja i učvršćuje letvama okolo sa strane da bi osnova barke „držala formu“ dok se ne počne sa postavljanjem madijera, odnosno dasaka koje čine oplatu-bokove čamca. Prvo se postavlja gornja završna oplata tzv. razma sa kontramadijerom i završni madijer pri razmi. Nakon toga barka se okreće naopako kobilicom naviše i od nje ka razmi stavlja se jedan po jedan madijer dok se oplata potpuno ne zatvori
Prema njegovim riječima za izradu kobilice, ašte, kontraašte i zrcala koristi se hrastovina, za rebra drvo murve, a oplata se pravila od borovine. Svako rebro koje je inače osnovni elemenat poprečne čvrstine broda, pravilo se od murovine i to iz dva dijela – takozvanih capula i pjane koji se medjusobno sastave i povežu rebatinima – bakrenim brokvama (ekserima) sa šajbom. Madijeri odnosno oplata, potom se na rebra spajaju pocinčanim brokvama, a u uski procijep izmedju madijera dlijetom se nabijaju pamučni konop i stupa kako bi barka bila vodonepropusna. Budući da svaki madijer po dužini mora pratiti liniju, odnosno zaobljenje trupa broda, prije montaže na rebra madijeri se griju, odnosno kuvaju u vreloj vodi što drvu povećava elastičnost. Tako se vreli madijer direktno iz vode u kojoj se kuvao, stavlja na rebra i kada se ohladi, bez problema zadrži zadatu krivinu i novu formu. Drvena barka se posjeduje iz ljubavi, onaj ko je ne osjeca ne moze da razumije vezanost ljudi od mora za ove drvene camce.
Kratkom pricom o Arsenalki pridruzujemo se u ime projekta “Omnia vita ex mare” -koji sprovodi NGO Mediteranski centar u Baru nastojanjima Kalafatske radionica Bokovac Bar i svih onih Bokelja na naporima I trudu za očuvanje naše maritimne kulturne baštine.
