Вољети град не значи само шетати ривом и сликати залазак.

Јуче је ријека Рена, она драгоцјена водена нит што протиче кроз центар Бара, са собом у море носила цемент, пијесак и стид.
Неки "инвеститори" су је, без трунке гриже савјести, искористили као канал за прање својих похлепних трагова. Миксери за бетон, грађевинске машине – умјесто да се очисте у за то предвиђеним мјестима, опрани су баш ту, у Рени, као да је то обичан одвод. И то се, на жалост, не дешава први пут! Носила је Рена у море и тоне креча и другог грађевинског материјала. А не смијемо заборавити ни гомиле смећа и отпада које су јој даривали сами наши суграђани.
Већ одавно, рањена је и ријека Жељезница. Убиство природе у тишини. И све то у Бару – граду који се дичи својим морем, језером, планинама, кањонима, палмама...
Наше ријеке и море плаћају данак непромишљеног урбаног ширења и погрешног схватања развоја. У недостатку инфраструктуре која би пратила претјерано гомилање изграђених квадрата, ријеке постају текуће канализације у које се, у XXИ вијеку, уливају септичке јаме. Све до плажа и мора.

Зато вас данас питамо – да ли ми волимо свој град?
Ако гледамо како нам ријеке умиру пред очима, ако ћутимо док се вода претвара у сиву мрљу срамоте – можемо ли стварно рећи да волимо Бар?
Јер вољети град не значи само шетати ривом и сликати залазак. Вољети град значи штитити га. Значи рећи: ДОСТА! Доста прљавштине, доста небриге, доста бахатости!
Зато данас тражимо:
– Да се хитно спроведе инспекцијски надзор и казне одговорни за загађење ријеке Рене!
–Да се обезбиједе трајне заштитне мјере за све водотокове у Бару!
– Да се више никада ни једна ријека не користи као канализација за профит!
Јер ако не бранимо наше ријеке данас – сутра ћемо гледати како се море неповратно мути, како природа нестаје, и како наша дјеца одрастају у бетонском пепелу.
Не смијемо пристати на то!
У потпису, Бирам Црну Гору - Бирам Бар