Drugi dio druženja sa Baranima...

Anto Vidošević na svom FB profile dodaje:
Ja san Senada upozna na zidu zajedničke fb prije. Pa bi onda bacija koji komentar na njegovu zidu. A tamo san upozna Sava. Da buden pošten, za njega nisan siguran je su mu u oko pali moji komentari, il ka čoviku sa izraženim osjećajem za estetiku, mojih par lipih fb prija. Ja san tu njegovu sklonost ka lijepom odma uočija i reka, a neš neš bogami, imaš i ti lipi prija. I dok se naši zajednicki susidi u pravilu propitkivaju sa čime će pred Miloša, nas dva, pelcovana po tom pitanju izokrenismo na brigu s kime ćemo prid Marka. Ma ne Kraljevića nego Zuckenberga.
I tako je došlo do toga da njegov intimus, starobarska nogometna legenda, šta bi reka Ćićo Senjanović, pokojni novinar Feral Tribuna, krene na Brač, brzin priko Bosne, tj krene u Bar iz Švecke brzin priko Splita.
Da popijemo pivo, dva skupa i da Savu vadi mast kakve su Lara i Jasmina, kad dođe u Bar. I tako započeta prijateljstva ne mogu loše završit.
I onda se Savo raspisa, pa kako koju knjigu napiše tako je bilo, Beću, na skokni priko Splita pa mu podaj ovu moju knjigu, i Senadovih 5,6, a kako Bećo ne putuje često kolko je ovi počeja često knjige pisat za dostavu slijedeće je brigu preuzeja Gašo, šta njemu to nije problem budući on šparta po tin golf terenima, a i mi Splićani palicu za igru imamo.
Pa kad je to vidila Gordana, profesorica nepostojećih premeta, ili kako smo na nekidašnjem susretu zajednički zaključili, profesorica bez portfelja, (A štaš kad je studirala jugoslavensku književnost i hrvatsko-srpski jezik. I Savina Natasa isto, samo se ona prešaltala na crnigorski) poslala i ona svoju knjigu, pa je Tanja Sekulić imala promociju svoje knjige u Splitu. Pa ću ja na kraju, kad pribrojim novih 6 Senadovih knjiga sta dobih prekjučer na poklon, u svoju malu biblioteku jednu policu morat odvojit i napisat u podnožju Barska književnost. Nije u Gaše u restoranu bilo više mista ( ne mogu se stolovi ni micat a kamoli spajat) od 8 ljudi pa se Savo dobrovoljno izuzeja tu večer i rezervira nas za sutra da nas skupa s Gašom provede kroz Stari Bar. O tome starom Baru ću posebno, ali ljudi to jutro koje je započelo ; 'a da prvo popijemo po jednu', pa na priganice da pospugamo tih 5,6, pa da prisičemo stvar sa kojon Nikšičkim. Plan je bija da se uputimo iz Bara u 1bot. Oni su u Sarom Baru ka doma, sve znaju i svak i zna. Gazda slijedeće kafane ili kako se to pravilno kaže neznam, odma razvuka osmijeh od uva di uva kad je čuja da su mu to prijatelji iz Splita; 'Znaš li ti Muhu Ibrašimovića, on ti je radija u hotelu Marjan i nama organizira putovanja na utakmice Hajduka?'- pita on mene. 'Znaš, puno ti je onda nas tada navijalo za Hajduk'.
Ima čevape, kobasice, bubrege, jetrica mu dolazi za uru vremena, ako ćemo čekat. Ma kakvi čekat, nemamo mi vrimena, daj ti toga svega 'po malo' šta imaš. Spizdila nas balancana spremana po barsku, špikovana lukom, jel pečena jel kuvana, da me jebeš. Nije balancana kriva, fenomenalna je, nego traži pivo. Daj jedni, daj drugu, daj jednu za puta, evo prošla i ona ura, možda i dvi, u takvin situacijan se ne gleda na sat, nosi gazda mahalom u kesi onu đigericu. Sad ću ja, kuća časti. Bila bi sramota odbit takvu dobrotu. Pa zalij jednin, zalij drugon.
Na izlazu iz starog Bara, tamo di smo popili oni prvi 5,6 čeka nas kafa i baklava. Tu nan je na kraju Gašo naštima gps, da čak ni zalutali nismo
Ljudi moji, kroz sve to jutro, i dobar dil popodneva, jer je prošlo 3 ure, stari Bar je odzvanja od smija. Ovo nije bilo stvarno, ovo smo se mi na jedan dan vratili vremeplovom u neka stara bolja vrimena. Prijatelji dragi fala van za jedan nezaboravan dan i željno vas iščekujemo na Šolti.
P. S. Ne tribate tražit Sava na fejsu. Utrnija ga je. Štufalo ga svo ovo ludilo. A i piše novu knjigu