Oću ako ćemo proć priko Bara...

Pulena, prijatelji/ce iz Bara & FB stranica Ana Vidoševića.
Da napišen par riči. dok se ovi Hrkimir u posteji do moje ne usprdeca po sobi i ne poremeti mi koncentraciju

Jučer je prikršila Mare zavit. Boje reć ja moju polugodišnju, sada već pošto je šesta godina zaredon, tradicionalnu, alkoholnu apstinenciju i opalija 4,5 piva.
A kako neću kad san ima razloga za dvostruko slavlje.
No da se vratin malo unatrag. Još prin par miseci je meni na jednon kafi izletija Teo s prijedlogon da bili iša s njin u Albaniju. I ne, ne, nisan ja, ka šta bi svaki normalni čovik, pita: a šta ćemo u Albaniji?, nego spremno reka: oću ako ćemo proć priko Bara. Dovoljno je reć da iman u Baru više fb prijatelja nego u Bg i Zg skupa. Teo je preuzeja na se svu organizaciju puta.

I došlo doba da se krene. I tu je uletilo par: a oklen san ja moga znat?
Jedan od njih je bija, da je utorak, kad smo isplanirali krenit ispa 23. u misecu I što se ono kaže, di će suza nego na oko, sujevjerku koji i bičve minja kad ga ne gre karta, i koji je uvjeren da mu je broj 23 sudbonosan.

Već san pisa kako su mi starci stali u 23 u Splitu i kako su oboje umrli 23., pa ja sad stojin na Šolti u 23, a i žena mi je umrla, na 23. kako san ja najavljiva, kad je završila u sepsi na aparatima, nego po ure poslin24., a svi koji znaju njen prgav karakter znaju da je to učinila samo meni za dišpet i da bude po njenu.
Dakle ja san se uputija na put sa popriličnon dozon skepse da ću se vratit, pa san ja na Goranov upit, kad smo seli kod njega u restoran u Baru: oćemo prvo po jednu rakijicu spremno reka: a, eto neću.
Drugi od onih na početku najavljenih:'a oklen san ja bidan moga znat' je bija put kojin ćemo ić. I Teo je izračuna da nan je najbolje tin puten, a i Goran nan je, jer on je osin šta je restorater i prvak CG u golfu, još i bajker, priporučija ti put. Na stranu šta mi auto ima gps, uostalon šta će nan, kad smo oba ko tukci. To je bila cila komedija puten s njin, koji bi zavrijeđiva poseban osvrt, ma je Teo ima i neke karte sebon. I kad smo stali u Stocu da malo sednemo i protegnemo noge, ja kažen Teotu, daj da malo vidin te karte.

Asti gospu, pa oba su rekla, na Nikšić, pa na Bar. A oklen bi bidan ja zna da je Nikšić poviše Podgorice. Ja san u svojon glavi zamislija da je Nikšić poviše Bara, a Podgorica tamo negdi gori.
I sad, poć kroz Podgoricu a ne javit se mojin prijama bi bilo u najmanju ruku nepristojno. Iako je i zvat nekoga na kafu samo uru prije daleko od pristojnosti. Srića su Jadranka i Radmila prava raja, a i praznik je u CG, pa Rada, koja ima svoj salon namještaja, nije bila u poslu. Jadranka nas pita kad smo se javili da di smo. Bili smo tad već u nekom restoranu nadomak Nikšića:aj, lipo kad prođete Danilov grad čekat ću vas na Ininon pumpi prid Podgoricon. Malo smo zalutali, pa smo stali u Danilovgrad da pitami prolaznicu di je put za Podgoricu. Žena nas čudno pogleda i reče: ' pa vi ste u Podgorici', a jeli znate di je Inina crpka na ulazu, tamo nas čekaju:'ooo, oa morate se vratit' pa smo se vratili, pa je na kraju Jadranka rekla, parkirajte se negdi i ne mičite. Samo javite di ste. Kad san javija da smo na raskršću Oktobarske revolucije i Bratstva i jedinstva, jos je rekla: 'a pa di bi ti drugdi i moga bit', pa smo nakraju posidili jednu lipu uru i po vrimena, ma smi morali ić jerbo nas u 6 čeka ekipa u Baru

Ovde ću stavit samo slike ekipe iz Bara jer to zaslužuje poseban osvrt jer Hrki ne samo da se probudija nego je iša i trčat i vratija se, i tušira se, a ja još pišen

Foto: Ante Vidošević sa Goranom, Marinom, Teom, Gordanom, Senadom, Milenom i Mirom u Puleni – Bar.