Tema Simpozijuma je analiza pravnih aspekata u oblasti javnog i privatnog prava u Crnoj Gori i Turskoj.

/Turkey and Montenegro Comparative Law Symposium - Current Issues in Public and Private Law/

Aktivnosti će biti podijeljene u četiri sesije, sa po četiri izlaganja eminentnih naučnih radnika iz oblasti istraživanja.

Pored naučnog, Simpozijum će imati i humani aspekt. Uslijed katastrofalnog zemljotresa koji je zadesio Tursku, između druge i treće sesije, a u saradnji sa OO Crvenim krstom Bar, biće organizovana prezentacija zajedničkih aktivnosti Crvenog krsta Crne Gore i Crvenog polumjeseca Turske.

Razvoj međunarodne saradnje među akademskim institucijama postaje sve važniji posljednjih godina, jer su globalizacija i tehnološki napredak olakšali ljudima i idejama da pređu granice. Ova vrsta saradnje može imati različite oblike, kao što su zajednički istraživački projekti, razmjene studenata i fakulteta i programi saradnje.
Jedna od glavnih prednosti međunarodne saradnje među akademskim institucijama je razmjena znanja i stručnosti. Radeći zajedno, institucije mogu da udruže svoje resurse i iskoriste prednosti jedne druge za razvoj inovativnih rešenja za globalne izazove. Na primjer, zajednički istraživački projekat između dva univerziteta u različitim zemljama mogao bi da okupi stručnjake iz različitih oblasti da se pozabave složenim problemom, kao što su klimatske promene ili kontrola bolesti.
Još jedna prednost međunarodne saradnje je prilika da se podstakne kulturno razumjevanje i promoviše različitost. Kada se studenti i članovi fakulteta iz različitih zemalja i pozadina udruže, mogu da uče jedni od drugih i steknu širu perspektivu svijeta. Ovo može pomoći u razbijanju stereotipa i promovisanju međukulturalnog razumevanja, što je sve važnije u današnjem međusobno povezanom svetu.
Međunarodna saradnja među akademskim institucijama takođe ima ekonomske koristi. Saradnjom sa partnerima u drugim zemljama, institucije mogu proširiti svoj domet i pristupiti novim tržištima. Ovo može dovesti do povećanih mogućnosti finansiranja, kao i veće izloženosti i prestiža u međunarodnoj akademskoj zajednici.

Oblast prava se stalno razvija, a novi izazovi se pojavljuju kao rezultat promena u društvu, tehnologiji i globalnom političkom pejzažu. Neki od novih izazova u nauci o pravu uključuju:
Sajber bezbjednost i digitalna privatnost: Sa sve većom upotrebom tehnologije i interneta, sajber bezbednost i digitalna privatnost postali su glavna briga u pravnom polju. Advokati i kreatori politike moraju da se bave složenim pravnim pitanjima koja se odnose na zaštitu podataka, nadzor na mreži i prava na privatnost u digitalnom dobu.
Veštačka inteligencija i automatizacija: Uspon veštačke inteligencije i automatizacije menja način na koji se pružaju pravne usluge. Advokati se moraju prilagoditi novim tehnologijama i naučiti kako da ih ugrade u svoju praksu. Postoje i pravna pitanja u vezi sa upotrebom veštačke inteligencije, kao što su odgovornost za greške koje naprave mašine i mogućnost pristrasnosti u algoritmima.
Klimatske promene i zakon o životnoj sredini: Klimatske promene su jedno od najhitnijih pitanja našeg vremena i ima značajne pravne implikacije. Advokati su potrebni da pomognu u kreiranju politika koje se bave klimatskim promenama, kao i da drže korporacije odgovornim za njihov uticaj na životnu sredinu.
Globalizacija i međunarodno pravo: Kako svet postaje sve više međusobno povezan, međunarodno pravo postaje sve važnije. Advokati moraju da upravljaju složenim pravnim sistemima u više jurisdikcija i rade na razvoju novih okvira za međunarodnu saradnju i rešavanje sukoba.
Socijalna pravda i ljudska prava: Pitanja socijalne pravde i ljudskih prava i dalje predstavljaju veliki izazov u pravnom polju. Advokati su potrebni da se zalažu za marginalizovane grupe i da se zalažu za pravne reforme koje se bave sistemskim nejednakostima.
Ovo su samo neki od mnogih novih izazova sa kojima se danas suočava nauka o pravu. Kako ova oblast nastavlja da se razvija, pravnici i pravni naučnici će morati da ostanu informisani i prilagodljivi kako bi odgovorili na ove izazove i osigurali da zakon ostane relevantan i efikasan u 21. vijeku, saopštio je kordinator simpozijuma Nikola Avramović.