Kako se pripremao Kuš pilav...

Piše: Milica Kovačević

 Kuš-pilav
(Turski: kuş –ptica)
„Kandelora – zima fora,
evo još nešto ide ozgora”

“Kad crnoglajice okolo kuće slijecu - snijeg će”, zborili su stari. U zimsko doba,
kad je pomet, ciča, kad tičice od neba padaju, činjeo se kuš –pilav, a obavezno na
kandeloru ili svijećnicu, 2. februara. Drugi dio izreke označava marač i varljivo
vrijeme, kad još može “udriti” zima.

Tičice su se fatale pod pločom, u zamčice ili u trapule. Najviše se lovilo kroz džardine, u
Zamline, u Ošište, na Ćendicu, za Rudinom, u Lukinoće i u Gošiće. U vrijeme
smokava fatale su se fuge – žutih pera. (Zato se zborilo: “žut kai fuga”).
Činjeli su se najvše drozge i kosovići. Ufati se i crnoglaica, jankic, šarokrilica,
petuša i strakaput. Ako se ufati bekaca, ništa drugo nije opreše.

Male tičice se operušaju, osmude i očiste. Izvade ki se dropčići. Okinu se na
poli. Ako su mlogo male i nema se od njik što iźest, tedara ki se u trbuve stai po
komatić slaninice. A njetko staja i za miris. Malo ki oprigaš, pa posoliš i dodaneš
vodice da se one šufigaju. Pred kraj stajiš oriza i vode teke da i on nadođe.
Ničesove mirodije se nijesu stajale, da bi se čuo oni njihovi miris. Ko voli, može
dodati malo bibera.
Krstina Dumezić rođena Glavanović
Kovacevic M. “Kroz brvacke pinjate” Brca 2021