Moji ponoćni FB razgovori u evropskoj zoni funkcionišu OK. No kako razgovarati sa prijateljima u drugoj vremenskoj zoni, sa Baranima u Americi, recimo u Njujorku? E tu se danas tajming sam namjestio. Ono zeleno, desno, tačkica, ding-dong, poruka je tu. Počinje naša “transatllanska” priča.

 Piše: Anto Baković 

“Nedeljni pozdrav za Jedro i Anta od Barana iz Njujorka. Evo nas na lokaciji Astorija - Njujork, kafe “Plaza“ našeg sugrađanina Saše Femića“.

Stiže odmah i fotka - selfi ekipe. Za one koji ih ne poznaju, da ih predstavim, s lijeva na desno:  zubar Marko Vuksanović, Peđa Tomašević, Jovica Lukačević, Vlatko Tomašević, Saša Femić i Danilo Obradović. 

Šta reći, milo mi  je da su se sjetili mene i Jedra. Jedro prate, znam, ovaj portal je jedan od prozora Bara u svijet. “Hvala”, velim i dodajem “otpozdrav svima”, i ono starobarski - daleko su, pa ko velim da ponudim “jednu virtuelnu turu od mene”  haj, haj. 

 Ko  iz  topa, stiže  poruka: “Može! Samo tren, poslaćemo ti račun”.

Ne prođe malo stiže i račun: “Ovo što pijemo je 68.90 dolara pa reguliši to kralju”, piše Vlad Tomašević. 

“Držim drugare Barane na okupu, kao ambasador dobre volje sam”, nastavlja u šali.

Vidim ja, sa Amerikancima nema šale, dovoljno je reći dil i posao je sklopljen, pa brže bolje ukucavam. “Primio račun k znanju. OK, može li na kredit ili na odloženo?” 

"Može sve za tebe, bićemo žiranti pomoći ćemo što god treba. Pozdrav od Barana iz Njujorka, kao što ti pišeš - haj, haj”, uzvraća Vlad.

Ne tako davno, putovala su pisma duga dugo - a sada tren, i čitaš i vidiš, i dobiješ račun… razmišljam isključujući se sa Fejsbuka.