Stara Arsenalka je autentična bokeljska barka i svi ljubitelji drvenih barki vole da ovu vrstu čamaca kao maritimno kulturno dobro zaštite od nestajanja.
One su dio slike južnog Jadrana koja bi njihovim nestajanjem bila mnogo siromašnija.
Brodogradilište Arsenal u Tivtu je nekada serijski pravilo malu lijepu pasaru.
Arsenalka je bila originalni proizvod "naših prostora Boke ". Sa njom se teško moglo van zaliva i dalje po Jadranu zbog dimenzija, a rađena je na bazi korčulanki prilagodjenih uslovima mora u Boki.
Sad već davne 1970. godine u Arsenalu je počela je izgradnja malih čamaca, pasara i barki tzv. „univerzalki“ do 4 metra dužine, pisao je novinar Sinisa Luković iz Tivta.
“Imali smo nacrte naših inženjera po kojima smo radili te barke, a za proizvodnju jednog čamca trebalo je otprilike 250 radnih sati“,ispričao je Lukoviću stari meštar Jočić sjećajuci se sretnijih vremena .
Principe koje se i danas koriste u toku gradnje su isti ili slicni.Izgradnji drvene barke kreće od pravljenja njene osnove – kobilice i rebara, pramčane i krmene statve sa unutrašnjim učvršćenjima – takozvane ašte i kontraašte, te krmenog zrcala.
„Kada se napravi kostur, on se postavlja na takozvani kantijer i onda se provizorno spaja i učvršćuje letvama okolo sa strane da bi osnova barke „držala formu“ dok se ne počne sa postavljanjem madijera, odnosno dasaka koje čine oplatu-bokove čamca. Prvo se postavlja gornja završna oplata tzv. razma sa kontramadijerom i završni madijer pri razmi. Nakon toga barka se okreće naopako kobilicom naviše i od nje ka razmi stavlja se jedan po jedan madijer dok se oplata potpuno ne zatvori”, naveo je Jočić.
Prema njegovim riječima za izradu kobilice, ašte, kontraašte i zrcala koristi se hrastovina, za rebra drvo murve, a oplata se pravila od borovine. Svako rebro koje je inače osnovni elemenat poprečne čvrstine broda, pravilo se od murovine i to iz dva dijela – takozvanih capula i pjane koji se medjusobno sastave i povežu rebatinima – bakrenim brokvama (ekserima) sa šajbom. Madijeri odnosno oplata, potom se na rebra spajaju pocinčanim brokvama, a u uski procijep izmedju madijera dlijetom se nabijaju pamučni konop i stupa kako bi barka bila vodonepropusna. Budući da svaki madijer po dužini mora pratiti liniju, odnosno zaobljenje trupa broda, prije montaže na rebra madijeri se griju, odnosno kuvaju u vreloj vodi što drvu povećava elastičnost. Tako se vreli madijer direktno iz vode u kojoj se kuvao, stavlja na rebra i kada se ohladi, bez problema zadrži zadatu krivinu i novu formu. Drvena barka se posjeduje iz ljubavi, onaj ko je ne osjeca ne moze da razumije vezanost ljudi od mora za ove drvene camce.
Kratkom pričom o Arsenalki pridružujemo se, u ime projekta Omnia vita ex mare - koji sprovodi NVO Mediteranski centar fotografije u Baru nastojanjima Kalafatske radionica Bokovac Bar i svih onih Bokelja na naporima I trudu za očuvanje naše maritimne kulturne baštine.
TEKST I FOTO: Anto BAKOVIĆ
{galerija}more/2016/09/arsenalka{/galerija}
