Časopis  čuva  kulturne i nacionalne baštine mrkojevićkog kraja.

Izvor: Media Biro
Kao završnica bogatog programa obilježavanja Dana Muslimana Crne Gore sinoć je u Kulturnom centru nacionalnih Muslimana upriličena promocija petog broja časopisa “Glas Mrkojevića”. Prisutnima se na početku promocije obratio predsjednik Savjeta Muslimanskog naroda Crne Gore Sabrija Vulić koji je ukazao na važnost ovog časopisa i istakao razloge za njegovo osnivanje.

“Ideja za osnivanje “Glasa Mrkojevića” počela je od Alena Pelinkovića i mene, u jednom najobičnijem razgovoru shvatili smo potrebu da se lokalna zajednica informiše i obavijesti, te da bude u toku sa nekim dešavanjima koja su na nivou lokalne zajednice Mrkojevića, ali i na nivou opštine Bar, pa i šire, posebno imajući u vidu brojnu dijasporu koja se najviše nalazi u Americi, ali i drugim zemljama Evrope i svijeta kojima je “Glas Mrkojevića” za ovih pet godina postao prozor u dešavanja u Mrkojevićima,” naveo je Vulić.

Drugi značajni razlog za pokretanje kako časopisa, tako i portala “Glas Mrkojevića” jeste očuvanje kulturne i istorijske baštine Mrkojevića.

“Činjenica je da je malo pisanih dokumenata o istoriji Mrkojevića, malo toga je sačuvano i arhivirano. Naša želja je bila da uz lokalni časopis angažujemo ljude i tako pokušamo da od zaborava sačuvamo mnoge stvari kada je u pitanju tradicija Mrkojevića – bila u pitanju narodna nošnja, mrkojevićke kuće ili sama istorija Mrkojevića koja je prebogata. Pratimo događaje koji se tiču lokalne zajednice, podsjećamo, opominjemo, trudimo se uz tekstove koji se objavljuju u Glasu Mrkojevića da ukažemo na probleme lokalne zajednice i na to da se oni trebaju riješiti. Cilj je sačuvati od zaborava mnoge stvari koje se trenutno dešavaju u Mrkojevićima, ali sačuvati stvari koje su se dešavale. Cilj je očuvanje kulturne i nacionalne baštine u ovom kraju,” ispričao je Vulić.

Peti broj časopisa ovom prilikom je predstavio direktor “Glasa Mrkojevića” – Alen Pelinković.

“Redovno smo povezivani sa raznim političkim strukturama, ali se u međuvremenu pokazalo da nam je jedan jedini cilj dobrobit Mrkojevića. Negdje smo došli do forme, kako tumače naši kritičari, koja je pogodila ono što nam treba u ovom trenutku. Pokrili smo lokalna dešavanja, imamo stručne tekstove, uvedena je nova rubrika Naši talenti, a od posljednjeg broja smo uveli i rubriku Drugi o Mrkojevićima. Nije suština da pišemo sami o sebi, suština je da drugi kažu nešto o nama. U posljednjem broju imamo brilijantan tekst od gospodina Neđeljka Necka Đurovića o Mrkojevićima. Centralna tema ovog broja je fiskulturna sala – nedosanjani san mnogih Mrkojevića. Ona se napokon gradi. Na naslovnoj strani se nalazi model iz projekta fiskulturne sale i ona će tako da izgleda i u stvarnosti,” kazao je Pelinković.

Pelinković se za podršku posljednjem broju časopisa posebno zahvalio Ministarstvu ljudskih i manjinskih prava čijim sredstvima je finansirano ovo izdanje. Pokrovitelj, kao i svakog dosadašnjeg broja, je Savjeta Muslimanskog naroda Crne Gore.

“Planiramo naredni broj časopisa u drugoj polovini godine i vjerujem da će centralna tema tog broja časopisa biti put R29. Ne možemo da preskočimo tu temu jer je to glavna arterija Mrkojevića koja je trenutno zakrčena,” najavio je Pelinković.

Nakon promocije časopisa, upriličena je prezentacija projekta “Virtuelna tura džamija Mrkojevića”. Riječ je o projektu podržanom od strane Fonda za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava Crne Gore sa idejom da se virtuelizuje prostor u i izvan pojedinih džamija kako bi bio dostupan kako onima iz Mrkojevića, tako i onima iz dijaspore. Više o ovom ambicioznom poduhvatu sinoć je govorio koordinator projekta, dr Srđan Jovanovski.

“Ovaj projekat je imao za ideju da sačuva trenutno stanje stvari. Ideja ovog projekta je da se sa lica mjesta prikažu detalji objekata kakvi su sada. Zahvaljujući digitalizaciji omogućili smo da veliku količinu podataka sačuvamo na jako malim površinama. Mi želimo ljudima da pokažemo kakav je taj prostor, da mogu da ga osjete, da ga zamisle, a sa druge strane u pozadini ovoga imamo sve građevinske informacije da u slučaju bilo kakvog zemljotresa, koji će se desiti, samo je pitanje kada, neko nekad može da povrati objekat, da ga ponovo izgradi i renovira na način kakav je on bio u trenutku kada je ovo fotografisano,” istakao je u svojoj prezentaciji dr Jovanovski.