Azil –rešenje Ili početak psećih problema.

Rečnik kaže da je AZIL sigurno utočište. Za ljude ili životinje. Bar nema azil I zato ga pravi da bi ,,rešio” problem napuštenih pasa. Opština Bar je za azil izdvojila 450 000 evra. Azilom će upravljati DOO,,Lovstvo” preduzeće koje ima 11 zaposlenih I koje se finansira iz budžeta Opštine.

DOO,, Lovstvo” je imalo sreće. Ostala lovačka udruženja u Crnoj Gori registrovana su kao NVO a DOO,,Lovstvo” iz Bara ima siguran izvor finansiranja svojih zaposlenih. Projekat izgradnje azila podržale su dve NVO koje u svom programu rada imaju zadatak brige I pomaganja životinjama. Podržali su ga građani koji ne žele pse na ulicama, oko škola, ispred javnih ustanova, na šetalištu, na trgovima…. Ja ne podržavam. Zašto?

Psi nisu pali sa neba. Bezdomni psi su posledica neodgovornih vlasnika koji nemaju zakonsku obavezu da sterilišu ženku ili kastriraju mužjaka. Sva legla vlasničkih keruša završavaju na ulici. Izgradnjom azila ostavljaće ih u ili pored njega. Umiriće svoju savest, a štence osuditi na sigurnu smrt.

Zašto će iz azila udomljavanje biti na nivou statističke greške.? Zato što je pas statusni simbol, za većinu. Zato što se lako kupuje iz neregistrovanih odgajivačnica ili kod štancera u Crnoj Gori i u okruženju. Dovoljno je pogledati oglase na društvenim mrežama. Tako kupljeni, rasni, psi u većini služe za dalju reprodukciju I prodaju. U većini bivaju napušteni kada se razbole I kada dosadi briga o njima koja treba da traje u proseku 10 godina. U napuštanju prednjače lovci. Ne žele da hrane I brinu o onome od koga nemaju korist. Takvi psi će biti ostavljani u ili oko azila. Vlasnik će umiriti svoju savest.

Sve se ovo dešava u već izgrađenim azilima opština Crne Gore.

Da li će se smanjiti potreba za privatnim pansionima koje plaćamo mi koji brinemo o psima? Neće. Sada će na jednom mestu, u azilu, biti oni čiji pogledI iza rešetaka proganjaju I mole za pomoć. Da li će u azilu moći da se leče I brine o bolesnim I povređenim psima? Neće. Uslovi ne dozvoljavaju. Radnici neće to da rade. Ne sumnjam da će nepotizam I partijsko zapošljavanje biti na prvom mestu u odabiru stručnih ljubitelja životinja.

Da li će prestati potreba za donacijama u hrani, lekovima, …? Neće. Trebaće još više. Dokaz su azili iz okruženja. Tamo gde psi imaju sreće pa je dozvoljena poseta vide se uslovi u kojima borave.

Da li će se smanjiti broj pasa na ulici? Neće. Stare, zatočene, zameniće novi ostavljeni.

Da li je Opština Bar napravila evidenciju pasa na svojoj teritoriji? Nije. To pokazuje neozbiljnost I formalizam u ovoj priči. Na teritoriji barske opštine, po mojoj slobodnoj proceni, je oko 500 napuštenih pasa, sa vlasničkim ili poluvlasničkim brojka ko zna kolika. Da li će svi napušteni I ostavljeni moći da žive u azilu? Neće. Ali će većina proći kroz azil, ući , a gde će I kako završiti to će zavisiti od inspiracije lovaca… ako znamo da Zakon dozvoljava eutanaziju pasa koji ne budu usvojeni za par meseci (60 dana). O hranjenu I životu godinama u azilu… Da li da govorimo?

Ko će upravljati azilom? DOO ,,Lovstvo”. Lovci ubice iz hobija. Oni koji su protiv moratorijuma na lov. Oni koji se nikada nisu oglasili I osudili sva ubistva zaštićenih I nezaštićenih životinjskih vrsta u Crnoj Gori. Oni koji su se uhlebili na opštinske jasle.

Ko će ,,kontrolisati” rad takvog azila? Institucije sistema? Naravno da neće. Ne kontrolišu ni rad već postojećih azila. Da li će moći da kontroliše NVO sektor? Ne. Pogotovu ne onaj deo koji nije znao da iskoristi resurse koje je već imao. U jednom slučaju fizičko lice je bez nadoknade dalo zemlju ali nije imao ko da brine o psima, a u drugom slučaju sredstva u iznosu od 14 000 evra za projekat izgradnje skloništa u Baru potrošena su na privatnom imanju (2018. Ministarstvo poljoprivrede dodelilo 14000 evra za Projekat ,, Izgradnja I upravljanje skloništem za napuštene kućne ljubimce”).

Korist od ovako napravljenog azila u okruženju koje rešenje problema vidi ,,samo da se ne vide I sklone sa ulica” sigurno neće imati psi.

Da li je postojala druga rešenja? Da. Ali traže mnogo ozbiljnijeg rada i poznavanja problema. Par periodičnih akcija sterilizacije pasa je marketinški potez onih kojima će azil biti sredstvo za različite aktivnosti. Naravno ne u korist pasa.

I da se vratimo na početak. DOO ,,Lovstvo” ima 11 zaposlenih. Opštinu košta oko 100.000 evra godišnje. Sada će još više. Zaposliće se novi, a materijalni troškovi će biti veći. Od ovih 11 zaposlenih, ja da znam, niko se nikad nije odazvao ni na jedan poziv da pomogne nekom psu.

Sugurna sam da ispred kuća imaju prostor za svoje pse. Mogli su ponekad pričuvati i zalečiti nekog mučenika sa ulice. Ja da znam nijedan lokalni političar nije pokazao saosećanje prema uličnom psu. Možda zato što nisu rasni i markirani.

Zato ja ne verujem Danajcima ni kada poklone donose.
Milena Zoranović / NVO,,Prijatelji životinja Bar”

Stavovi izraženi u ovom tekstu Autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Jedra.