Ružica Vasić promovisala je na „Ljetopisu“ svoj roman „Domodržnica“, koji je 2018. godine izdala „Nova poetika“.

Ovim romanom kazuje se priča o ženi, koja „drži dom“ na svojim plećima, najprije fizičkim pregalaštvom, ali možda važnije od toga, emocionalnom i duhovnom posvećenošću i svođenjem na okvir e toga doma. Predočava nam ženu kojoj je ta pozicija nametnuta, ali i ona koja nema snage ili potencijala da sebi zada drugi svjetonazor. Dakle, domodržnica Ružice Vasić je žena koja i značenjski i iskustveno može lako da se poistovijeti sa ženom u Crnoj Gori.
Domodržnica u svakom smislu komunicira sa ženom u Crnoj Gori, pošto ovaj roman obuhvata i jednu i drugu krajnost. I tradicionalne žene, tj. naše majke i bake, ali neku novu generaciju koja stasava u urbane klince koji tek kreću u svet. Domodržnica podrazumeva onu ženu koja drži dom, već svakoga ko teži nečemu što će zatrpati njegovu suštinu, kazala je Ružica Vasić.
Pojam domodržnice autorka je iskoristila i da ukaže i na anomalije, koje sugerišu ne samo na problem položaja žene, već i na problematične odnose ljudi uopšte, počevši od onih koje njegujemo unutar svojih porodica.
Namenski sam se bavila upravo, kako sam navela, fašizmom u našim malim porodicama, postavila sam pitanje da li gajimo klicu fašizma i čime to kamufliramo. Ideja je, dakle, da to bude upravo upiranje prsta u fašizam u našem neposrednom okruženju, dodala je autorka.
Mizanscen ove priče je ili na selu ili su bolnici, pa nema puno prostora za iskakanje u stilskom smislu. Dominantan utisak čitalaca je da je ispred njega i stilom i jezikom prijemčivo štivo. Još jedna od ideja koje Ružica Vasić, kojoj je „Domodržnica“ roman prvijenac, eksplicitno kazuje u vezi sa ovim djelom je da „umetnika može da shvati samo onaj ko je dovoljno hrabar da otvori dušu i pusti ga da u nju udahne istinsku slobodu lišenu svih okova života.“
Moderator promocije održane na platou kod „Knjaževe bašte“ bio je Novak Govedarica.