16. јун 2023. године у 21х - Умјетничка галерија "Велимир А. Лековић" Бар.
У петак, 16. јуна 2023. године, у 21х, у Умјетничкој галерији "Велимир А. Лековић" у Бару, биће отворена изложба слика "Тражимо оно што нас спаја" академског сликара Тиха Вујовића, са Цетиња.
Исјечак из каталога - аутор текста др Милун Лутовац
"Мале ствари чине живот. Оне су дио оне свакодневне животне мимикрије која ненаметљиво указује на чудесну егзистенцију естетике, моћ немоћи, коју свијет не мора да разумије, али га она својим тихим трајањем кроз загонетно вријеме увијек изнова подсјећа на неугасиво пристусво лијепог. Сликар Тихо ВУЈОВИЋ, својим ванвременским, отвореним дјелом поручује да нас умјетност чини бољим људима и да је сваки наш дан уговор са неком будућом успоменом.
У расклопиво, топло-бојном дому Вујовића на Цетињу, у кући стваралачке епифаније тренутак потпуног препуштања умјетности не долази, како се то мисли, када нам неки унутрашњи глас шапне да би требало да одложимо перо или кист, оно, то истинско путовање, ту тек почиње.
Требало би, али ко ће о свему томе водити рачуна - ћути, док преслаже собу са сликама, а као да говори, Тихо Вујовић - вјежбати око за скривена значења ствари, јер вид региструје, наводи и заводи, али не тумачи - као да зна да је његова слика мјесто гдје настаје и нестаје облик и вјечна прича о доласку и одласку."
О Аутору изложбе..
Тихо (Тихомир) Вујовић је рођен 29.07.1961. године на Цетињу, гдје је завршио основну и средњу школу. Прије уписа на ФЛУ (Факултет ликовне умјетности), 1988. године, студирао је грађевински и економски факултет, основао организацију Арт-кок у оквиру које је функционисало позориште, четири музичка бенда и плесне групе. Од 1985-1991. године је обновио и сам водио Радио Цетиње, а од 1991-1993. године радио у њему као музички уредник. Ликовну академију је завршио јула 1993. године, као најбољи студент генерације, са просјечном оцјеном 9,40. По завршетку студија је наставио стручно усавршавање из умјетности и комуникологије и то пет година у италијанским градовима Фиренци, Риму и Венецији, једну годину у Паризу и пет година у америчким градовима Филафелфији, Сакраменту, Нјујорку и Лос Анђелесу. Боравак у Паризу је обиљежила и самостална изложба са 17 хиљада посјетилаца захваљујући којој је добио прилику да предаје као гост на Ликовној академији „Беауx Артс“, на Универзитету у Сен Дени, под називом „Сликарство у 21. вијеку“. Париски музеј Лувр га је уврстио у своју документацију захваљујући слици „Мона Лиза у Безвремену“.
Тихо је имао 19 самосталних изложби од Цетиња до Париза. Незванично је Гинисов рекордер по броју посјетилаца на отварању изложбе. У Подгорици 1998. године, по процјени Монтена-фаxа, у моменту отварања изложбе било је присутно 8.500 људи, а 2006. године је за 14 дана изложбу такође у Подгорици посјетило 40 000 људи. Написао је сценарио за филм "Голи у души” и књигу "Марлен", која је 2008. имала 3 издања и била најпродаванија књига на Трећем међународном Подгоричком сајму књиге.
Године 2006. је започео реализацију ауторске едукативно забавне емисије “Тихоланд”, која је имала 126 епизода. Првих 100 емисија у серијалу су емитоване у периоду од маја 2006. до јануара 2009. године на Атлас телевизији. 101. епизода је реализована 2010. године за кабловску ННМ телевизију у Нјујорку. Последњих 25. епизода снимљено је и приказано 2015. године на телевизији Атлас. У периоду од 2017. до 2019. године за телевизију А1 је урадио 430 полусатних едукативних емисија под називом “11 минута са Тихом Вујовићем”.
Магистарске студије је уписао 2013. године на Факултету умјетности, на Универзитету Доња Горица. Звање магистра теорије савремене умјетности стекао је 2014. године послије успјешне одбране тезе: Квентин Тарантино у “Псима и причама”.
Од школске 2010/11 је ангажован као предавач на предмету “Умјетност, и комуникологија”, на факултетима: Факултет за међународну економију, финансије и бизнис, Факултет за информационе системе и технологије, Политехника, Факултет за прехрамбену технологију, безбједност хране и екологију, Факултет за спортски менаџмент, Факултет за предузетништво, економију и бизнис, Факултет Геодезија, Факултет Математика, Факултет електротехника и Факултет Психологија.
Творац је Хуманитарно-Профитабилни пројеката “Срећна кућа” који има за циљ да збрине људе свих доби који су у својим позним или млађим годинама остали сами, немоћни или заборављени од најближих као и заједнице у којој живе. Програм Срећне куће је базиран на интеракцији самих корисника уз стручну помоћ аниматора, мотиватора, а све под будним оком релеватног медицинског особља. Срећна кућа има основни циљ да њени корисници буду срећни, здрави и мотивисани да живе и доприносе уздизању ове мисије чији је задатак да лијечи од отуђености и усамљености.
