rade

"Zaraziti nekog čekanjem, to je najsigurniji način vladanja nad njim. To znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim, potpuno i zauvek.

I ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se sa mnogo sreće i veštine, iz zatvora može pobeći i okova se može čovek osloboditi, ali te obmane čekanjem - nikad ni doveka!" - Ivo Andrić

Piše.Dr Radomir Radovanović
Redovni profesor Univerziteta u Beogradu, u penziji

„Opšte je poznato da je voda za piće, pored vazduha i hrane, treći uslov života... Budući da pravo na pitku vodu proističe iz nekoliko vidova ljudskih prava (pravo na život, na lečenje i zdravstvenu zaštitu, pravo na hranu/ishranu, na razvoj i pravo na zdravo okruženje), iz te potrebe su definisana četiri osnovna prava čoveka u vezi vode, i to:
 raspoloživost dovoljnih količina vode (prosečna dnevna potreba čoveka se kreće do 50 litara, pri čemu je minimum oko 20 litara),
 bezbednost vode (mora da bude zdravstveno bezbedna za piće, a higijenski ispravna za sve druge potrebe),
 dostupnost vode (mora da bude fizički dostupna, najdalje 200 metara) i
 prihvatljivost vode (cena ne sme da naruši pravo čoveka na sve druge potrebe).

... Za efikasno i efektivno ostvarenje navedenih ciljeva, u svetu se sve više koriste savremeni sistemi upravljanja (menadžmenta), kako u pogledu bezbednosti i kvaliteta vode, tako i u pogledu ukupnog poslovanja u okviru optimalnoig korišćenhja izvorišta, sistema proizvidnje i distribucije vode...
...Generalno posmatrano Crna Gora je zemlja bogata kvalitetnim vodama koje se mogu koristiti za piće, kako stanovnika u okviru većih i manjih urbanih sredina, tako i brojnih gosti u okviru raznovrsne turističke ponude. U nastojanju da se obezbedi stabilno snabdevanje vodom, još 1986. godine je usvojen Zakon o izgradnji Regionalnog vodovoda na području Crnogorskog primorja. Počelo se sa izgradnjom dela infrastrukture u Herceg Novom, Tivtu, Kotoru i Budvi, mada su konkretniji radovi nastavljeni nakon donete odluke o nastavku izgradnje Regionalnog vodovoda februara 2007. i uz faznu finansijsku podršku Svetske banke. Tako su ključne aktivnosti na realizaciji ovog velikog državnog projekta, vrednog 107 miliona €, ostvarene u periodu od 2007. do 2010. godine. Danas Javno preduzeće "Regionalni vodovod Crnogorsko primorje" čine, pre svega, 56 kompetentnih i veoma posvećenih radnika, zatim centralni zahvat vode na izvorištu Bolje sestre i jedna glavna razdelnica u Đurmanima, 20 distributivnih odvojaka, od kojih je 11 u funkciji, preko 400 manih objekata, 135 km cevovoda (Ø 500 - 1100 mm), rezervoari kapaciteta 25.000 m3, 4 pumpne stanice ukupne snage 7 MW, 5 trafo stanica visokog napona, 2 hlorne stanice i 90 km optičkog kabla, dok kapacitet vodovoda iznosi 1.200 l/sec. Pored navedenog, JP "Regionalni vodovod Crnogorsko primorje" raspolaže centralnim sistemom sa 400 pozicija za "on-line" praćenje i merenje isporuke vode - kroz kontrolu protoka, kontrolu pumpi, ventila, rasvete i alarma, kao i kontrolu pripreme vode. Pored stalne eksterne kontrole, koju sprovodi Institut za javno zdravlje iz Podgorice, na lokalitetu Bolje sestre vodovod ima i sopstvenu, dobro opremljenu laboratorija za stalnu internu kontrolu bezbednosti i kvaliteta vode; svaka 2 h se mere najvažniji parametri kvaliteta, što na godišnjem nivou iznosi oko 15.000 izmerenih pokazatelja, odnosno objektivnih dokaza o stanju bezbednosti i kvaliteta isporučene vode.
Od prve polovine 2017. godine, JP "Regionalni vodovod Crnogorsko primorje" je uveo i dosledno sprovodi sve zahteve savremenog HACCP koncepta za upravljanje bezbednošću vode, što je potvrđeno u okviru zvanične sertifikacije u julu iste godine. U svojstvu vodećeg ocenjivača engleskog sertifikacionog tela - DAS Sertification Ltd, ovlašćenog od strane akreditacionog tela Ujedinjenog kraljevstva - UKAS (United Kingdom Accredation Service), imao sam priliku da se tokom inicijalnog ocenjivanja 2017., ali i tokom prve nadzorne posete i ocenjivanja jula, 2018., neposredno uverim da se radi o dobro uspostavljenom i dosledno primenjenom sistemu upravljanja bezbednošću i kvalitetom vode. Naime, na osnovu uvida prema uzorku, odnosno prikupljenih objektivnih dokaza, stečen je utisak da su vrhovno rukovdstvo, posebno članovi tima za bezbednost i kvalitet, ali i svi zaposleni, veoma posvećeni sistemu uprvaljanja bezbednošću vode. Takođe, stekao se utisak da se radi o sistemu koji se korektno primenjuje i održava, ali i vidno unapređuje, pre svega kroz unapređenje rspoloživih dokumentovanih informacija i već rutinsku primenu sistema od strane zaposlenih. Posebno impresionira veoma uredno vođenje i arhiviranje dokumentovanih informacija na mestu primene (na primer u okviru interne laboratorije). Tokom godine primene, sprovedena je tzv. interna provera, uz jednu malu (minor) neusaglašenost koja je - primenomn odgovarajuće korektivne mere - otklonjna i uspešno zatvorena. Takođe, ostvareno je tzv. preispitivanje sistema od strane vrhovnog rukovodstva, tokom koga je razmatrano pet ulaznih elemenata, a u okviru zaključka je definisano sedam izlaznih i realno ostvarivih izlaznih elemenata (zadataka). Tako je definisano da se broj ekstrernih i internih uzorkovanja i kontrola poveća, da se nabavi komparator za određivanje rezidualnog hlora u hlornoj stanici – i to sa internom memorijiom i mogućnosti prenosa na računar, da se pristupi uvođenju standarda za upravljanje zaštitom okoline (ISO 14000:2014) i dr. Dvanest različitih spoljnih saradni (tzv. "outsources") je vrlo dobro ugovoreno, definisane su odgovornoisti za praćenje, lokacije izvođenja i period realizacije, a sve je prikazano odgovarajućim zapisom / evidencijom. Važno je istaći da tokom ocenjivanja nisu utvrđene velike i male neusaglašenosti (NCRs), kao ni zapažanja/preporuke za unapređenja (OFIs), te da u periodu od poslednjeg audita (2017) do prve nadzorne posete (2018), nije bilo incidenata ili primedbi na bezbednost i kvalitet isporučene vode.
Dakle, nesporno je da su ukupno poslovanje, posebno uvedeni sistem upravljanja bezbednošću i kvalitetom vode na zavidnim nivou. Ipak, ocenjivač je stekao utisak da se aktivnosti, pa time i odgovornost za isporučenu vodu završavaju na razdelnoj stanici u Đurmanima. Drugim rečima, nadležnost JP "Regionalni vodovod Crnogorsko primorje" prestaje posle razdvajanja južnog toka - prema Baru i Ulcinj, odnosno severnog toka - prema Budvi, Tivtu, Kotoru i Herceg Novom. Tu počinju ovlašćenja i odgovornosti drugih, manjih lokalnih vodovoda koji, pored vode dobijene od Regionalnog vodovoda Crnogorsko primorje, za snabdevanje potrošača koriste i sopstvena izvorišta, odnosno samostalno vrše pripremu i distribuciju vode. Zato bi svaki od tih lokalnih vodovoda, u okviru obima sopstvenih i specifičnih aktivnosti, morao da ima uveden sopstveni sistema za upravljanje bezbednošću i kvalitetom vode. O tome se govori, ali se na tome nedovoljno efikasno radi. Neopravdano dugo se čeka, dok hiljade meštana i desetine hiljada turista koriste vodu koja nije pod odgovarajućim (i Zakonom zahtevanim) sistemom upravljanja.”

Preuzeto iz integralnog teksta objavljenog u publikaciji „ Vode Crne Gore ” br. 3., izdavači JP ”Regionalni vodovod Crnogorsko primorje” i JP ”Za upravljanje morskim dobrom Crne Gore”, 29. septembar 2018.godine

Posljednje vijesti

Thumbnail Danas meteo služba predvidja promjenljivo oblačno sa dužim sunčanim intervalima, uz rijetku pojavu...
Više u kategorijama: Info  Sport  Info  Sport  

ViM BANER

Jedro 320x250

Alter Modus

AD Marina Logo

baneb reklama

JPMD 320

Luka Bar unutrašnji baner

regionalni vodovod novi

baneb jedro

caffee pizzeria garden

ave tours 1

Klime Baković

djokic

baner Adria

Logo MPF

tobar